Kako tokom posta ne bi došlo do deficita hranljivih sastojaka potrebno je pronaći adekvatne zamene. Kada to savladamo, ne postoji jelo koje ne možemo da napravimo u posnoj varijanti, čak i sarmu i rusku salatu.
Jedini izuzetak su naravno pečenja. 
Nadoknaditi proteine je zadatak br.1 tokom posta, a to se postiže povećanim unosom mahunarki kao što su: leblebije, sočivo, pasilj, grašak, bob, soja, edamame, buranija. Kinoa, heljda, konopljino seme, semenke bundeve i suncokreta, amarant, spirulina, chia semenke, orašasti plodovi, takodje su bogati proteinima i u kombinaciji sa mahunarkama obezbediće unos svih aminokiselina pa i esencijalnih. Za one koji vole tu su uvek tofu i tempeh. Dobar izvor proteina je i teksturirani biljni protein (TVP) koj se dobija iz soje ili graška i postoji u obliku granula, pahuljica ili komadića. Pečurka nisu prebogate proteinima ali teksturom zamenjuju meso u mnogim receptima.
Od mleka, preko jogurta, pavlake do sireva, sve postoji u biljnoj varijanti. Ovde jedino treba voditi računa o količini masnoća u njima kao i da nema dodatih šećera.
Najbolje zamene za masti u posnim obrocima su hladno cedjena ulja (na dane kada je dozvoljeno) kao što su: maslinovo, bundevino, laneno, susamovo. Tu je i kokosovo ulje koje može da se koristi i kao namaz ako se drži u frižideru. Orašasti plodovi i semenke kao što su bademi, orasi, lešnici, čia semenke, lan, susam i suncokret ili avokado i masline su namirnice bogate zdravim mastima i proteinima i poželjno je uključiti ih u svakodnevnu ishranu samo ne preterujući u količini.
Povrće bi trebalo da bude baza svakog obroka i treba ga konzumirati u što većim količinama.
Voće je takodje neophodno unositi, a jedan od posebno zdravih i zanimljivih načina je kroz KOMPOTE bez ili uz minimalno dodavanje šećera. Osim što hidriraju organizam, prepuni su vitamina i minerala, lagani za varenje a dodavanjem začina kao što su karanfilić, anis, cimet, đumbir, imaju i antinflamatorno dejstvo, podstiču cirkulaciju i greju telo u ovim hladnim danima.